Dr Edvard Bah (1886-1930) je rođen u malom selu u blizini Birmingena.Njegov otac je želeo da nastavi njegovim stopama, ali je mladić osećao da je njegov budući poziv da pomaže ljudima.Porodica je bila bogata pa je Edvard mogao da ostvari svoj san i postane lekar.Nakon diplomiranja na Univerzitetu na Kembridžu, shvata da nije zadovoljan dobijenim znanjem.Nastavio je još četiri stepena studija i počeo da se bavi bakteriologijom u Londonskoj bolnici.
Jedno od njegovih otkrića u ovoj oblasti je povezano sa hroničnim bolestima.Izolovao je sojeve bakterija iz gastrointestinalnog trakta pacijenata sa hroničnim bolestima(artritis i reumatska oboljenja) i dokazao da njihovo prisustvo utiče na pogoršanje stanja ovih bolesnika.Njegova pretpostavka je da izolovane bakterije kod hroničnih bolesnika stimulišu imunitet i na taj način olakšavaju tegobe simptoma artritisa.Nakon ove pretostavke, dr Bah pravi vakcine od crevnih patogena i ubrizgava ih pacijentima hroničnih bolesti.Nakon ubrizgavanja vakcine pacijenti se osećaju mnogo bolje.
UTICAJ HANEMANA
Tokom perioda bakterioloških istraživanja, dr Bah se susreo sa čuvenom homeopatskom knjigom “Organon”koju je napisao nemački lekar i osnivač homeopatije Samjuel Haneman. Izučavajući ovu knjigu došao je do ideje o davanju malih doza toksičnih supstanci u lečenju hroničnih bolesti.Da bi sprečio lokalne kožne reakcije od ubrizgavanja vakcine, odlučio se na sublingvalnu primenu.
Tako je Bah osmislio sedam homeopatskih lekova na osnovu sedam izolovanih bakterija povezanih s hroničnim bolestima, poznate kao Bahove nozode.Kasnije utvrđuje da pacijenti koji nose svaki od ovih sedam izolovanih crevnih patogena ,poseduju određena lične modele ponašanja I temperament. Na onovu toga, počinje da leči pacijente sa sedam nozoda.Koristeći ovu metodu Bah postiže neočekivane rezultate.
Posle izvesnog usavršavanja tehnike i analize tipova ličnosti, Bah dolazi do još jednog fundamentalnog otkrića: ne treba misliti da će ljudi iz iste grupe ličnosti obavezno oboleti od iste bolesti.Suočeni sa bilo kojom vrstom agensa bolesti,pacijenti u istoj grupi reagovali bi na bolesti na sličan način, sa istim ponašanjima, raspoloženjima i psihičkim stanjima, nezavisno od bolesti.Dakle, potrebno je izvršiti karakterizaciju mentalnih i emocionalnih karakteristika pacijenta,da bi se otkrilo koji lek je najprimenjiviji za tu vrstu bolesti.Intuitivno shvatanje da razni emocionalni i mentalni faktori doprinose opštim predispozicijama za bolesti, kasnije postaje temelj njegovog sistema lečenja, koji se zasniva na delovanju 38 monoesencija, dobijenih od raznog divljeg cveća, žbunja I drveća.
Dr Bah nikada nije uspeo da zavoli i da u potpunosti prihvati lečenje nozodama. Bio je uveren da u potpunosti postoje i drugi organizmi koji imaju slične vibracije sa vibracijom izolovanih bakterija.Njegovo dugogodišnje interesovanje za botaniku vraća ga biljno svetu.
Nakon što se teško razboleo i bio bezuspešno operisan sa teškom dijagnozom “rak”,dr Bah je napustio svoju privatnu lekarsku praksu na vrhuncu medicinske karijere,osamio se u malom selu u blizini Londona i preduzeo izuzetno putešestvije u carstvo biljaka.
Dr Bah se odlučio da kontaktira porodicu Nelson, vlasnike prve homeopatske apoteke,1930.godine I započne saradnju posvećenu proizvodnji i distribuciji Bahovih cvetnih esencija širom sveta.
Umro je u snu 1936.godine sa 50 godina, pošto je izjavio da je sistem zatvoren i njegov rad završen.
Posle njegove smrti Nelsons kupuje kuću i pretvara je u Centar za lečenje dr Bah u kome je smeštena i Fondacija koja nosi njegovo ime.Danas ovo je centar za stručnu obuku Bahovih terapeuta uključujući studente iz celog sveta.